perchauclasas

Read VODIC za unapreenje rada nastavnika i skola

perchauclasas | 03 Јануар, 2019 20:16

VODIC Za Unapredjenje Rada Nastavnika i Skola

❤️ Click here: Read VODIC za unapreenje rada nastavnika i skola

Rukovodioci aktiva buduih 1. Ove godine, neke kolege matematicari su dosli na konsultacije da bi koristei njena iskustva motivisali svoje ucenike za spremanje iz matematicke zbirke. Dobro graficki organizovan i pregledan udzbenik, onaj u kome se lako pronalaze informacije, a koji je i uzrasno prilagoen, osamostaljuje ucenika i pruza mu oseanje postignua.

Koliko je udzbenik valjan sa stanovista osnovne naucne discipline 2. Ugledni časovi ostvaruju se u učionicama i medijateci.

Za učenike koji sporije napreduju od prosečnih udžbenik ili priručnik za nastavnika uz udžbenik nudi dodatne zadatke sa nižim nivoom zahteva ili predloge za specifične, diferencirane metode i tehnike rada sa ovim učenicima. Upravo je to prostor u kome se prepoznaje dobra praksa. Razvoj meusobnog uvazavanja, poverenja i saradnje Meusobno uvazavanje, poverenje i saradnja je baza na kojoj se zasniva rad u skoli i dobra praksa. Profesionalni razvoj je rezultat meudejstva obuke i iskustva, tako da ukljucuje: · · · formalno iskustvo bazicno obrazovanje, seminare, mentorstvo, radionice, profesionalna okupljanja ; neformalno iskustvo praenje strucne literature, interneta, emisija posveenih obrazovnim pitanjma ; samoevaluaciju i istrazivanje obrazovno-vaspitne prakse. IZRAĐEN JE PRECIZAN PLAN SAMOEVALUACIJE 10. Neki su se snasli... Adekvatna, funkcionalna organizacija lekcije 4.

Obrazovanje - Kako do dobre prakse u profesionalnom razvoju nastavnika Neki vidovi profesionalnog razvoja siroko su rasprostranjeni u nasim skolama, dok su neki veoma retki. Samo aktivno ukljucivanje nastavnika u sve faze razvoja, primene i praenja reformi koje se uvode u obrazovanje, obezbeuje dobre uslove za profesionalni razvoj nastavnika.

Read VODIC za unapreenje rada nastavnika i skola text version Reformski obrazovni krugovi VODIC za unapreenje rada nastavnika i skola Beograd, aprli 2005. VODIC za unapreenje rada nastavnika i skola prvo neredigovano izdanje podlozno izmenama i dopunama Beograd, april 2005. Reformski obrazovni krugovi u saradnji sa Savezom ucitelja Republike Srbije Forumom beogradskih osnovnih skola Pedagoskim drustvom Srbije nastajanje Vodica omoguio je Fond za otvoreno drustvo Prireivai i koautori Snjezana Mrse Slobodanka Bozovi Natalija Pani Evgenija Jokanovi Milena Jerotijevi Gordana Nikoli Zorica Pani Autorski timovi po obrazovnim oblastima Slobodanka Bozovi, Tatjana Velimirovi-Paraca, Dejan Boskovi, Ivan Fink i Edita Sakali Natalija Pani, Jelena Dimitrijevi, Danica Pavlovi i Snezana orevi Evgenija Jokanovi, Radmila Gosovi, Gordana Josimov, Dusanka Jerkovi i Dragana Bosnjak Milena Jerotijevi, Drinka Gutesa Savi, Suzana Popovi Ickovski, Ljiljana Radovanovi Tosi, Ljiljana Vrtunski, Mirjana Borak i Suzana Sekuli Gordana Nikoli, Zorica Pani, Zorica Dimitrijevi, Jelena Stefanovi, Ljiljna Stojanovi i Biljana Radosavljevi 2 O autorima i projektu u okviru koga je nastao Vodic Reformski obrazovni krugovi ROK predstavljaju mrezu strucnih i javnih lokalnih inicijativa za moderno obrazovanje u Srbiji, orijentisanih ka znanju, demokratskom razvoju zemlje i njenom ukljucivanju u evropske integracije. Rad ROKa je informativni, analiticki, edukativni i istrazivacki sa ciljem da se kroz upoznavanje sa modernim reformskim tokovima u obrazovanju podrze i pokrenu inicijative u najsirim slojevima drustva. Izlazei u susret iskazanim potrebama nastavnika, a u saradnji sa profesionalnim udruzenjima i uz podrsku Fonda za otvoreno drustvo, u novembru 2004. ROK je pokrenuo veliki projekat Razvoj obrazovanja horizontalnim ucenjem u mrezi inovativnih nastavnika i skola u okviru koga je nastao i ovaj Vodic. Pokrenut u periodu kada je reforma obrazovanja zvanicno obustavljena, projekat ima za cilj da okupi sto vei broj inovativnih nastavnika, skola i udruzenja u jedinstvenu neformalnu mrezu, sakupi i promovise primere dobre obrazovne prakse, stvori uslove za horizontalno ucenje, intenzivnu razmenu iskustava i kriticko procenjivanje svih kljucnih aktivnosti u obrazovnom sistemu od strane nastavnika i drugih vaznih aktera u obrazovanju te time osigura kontinuirani razvoj skola i obrazovanja u Srbiji. Savet projekta: Ljiljana Novkovi SURS , Radmila Dodi FBOS , Sonja Zarkovi PDS , Tinde Kovac-Cerovi ROK i Snjezana Mrse ROK, koordinatorka projekta. Lokalni konsultanti za reformske oblasti: u svakom od 10 gradova formirani su cetvoroclani konsultativni timovi za svaku od 4 reformskih oblasti, u koje je ukupno ukljuceno preko 150 inovativnih nastavnika, strucnih saradnika i direktora skola. Tesko te je prepoznati u necemu sto se ne umara, i razumeti ko si, tako mnogostruko razdeljen. Neshvatljiv je to podvig otkriti dostupne stvari. Miroslav Anti Ovde zelimo prvenstveno da se zahvalimo svim nasim nastavnicima, strucnim saradnicima i direktorima skola, cija imena zbog brojnosti nisu pojedinacno navedena, a koji su kao lokalni konsultanti na projektu neposredno ucestvovali u snimanju stanja u nasim skolama, odabiru i prikupljanju primera dobre prakse i potom pripremi analiza i pisanih priloga na osnovu kojih je nastao ovaj Vodic. Posebno se zahvaljujemo i drugim inovativnim skolama i mnogobrojnim nastavnicima koji su uspesno razvili reformsku praksu i pristali da odvoje svoje vreme da bi to iskustvo razmenili sa nama. Takoe se zahvaljujemo nevladinim i drugim organizacijama iz 10 pilot gradova koje su nasim lokalnim timovima ponudile neophodnu tehnicku podrsku i omoguile koriscenje svog prostora za radne sastanke i konsultacije. Na kraju hvala svim nasim prijateljima, strucnjacima i prakticarima, koji su tokom nastajanja ovog Vodica pazljivo citali pojedine njegove delove i dali nam veoma dragocene smernice, sugestije i ideje za njegovo poboljsanje. Bolje neka mnogo godina potraje da na otok pristanes kao starac bogat onim sto na putu stekao si ne ocekujui da Itaka bogatstvo ti dade. Ona ti je dala divno putovanje. Bez nje nikad ne bi krenuo na put. No nista ti vise ona nema dati. A ako je i siromasnom naes, znaj prevarila te nije. Mudar kakvim si postao i s tolikim iskustvima shvaties ve sto Itake znace. Konstantin Kavafi, Itaka Vodic koji je pred vama nudi osnovne smernice i neke prakticne ideje i postupke koji citaocima i citateljkama mogu pomoi da se lakse snau u lavirintu svakodnevne obrazovne prakse i unaprede je. Vodic je namenjen prvenstveno nastavnicima ali i svim drugim direktnim i indirektnim akterima obrazovanja koji iz svojih razlicitih uloga, pa samim tim i uglova gledanja na obrazovanje, mogu da prepoznaju dobru obrazovnu praksu i zele da daju svoj doprinos unapreenju skola i razvoju obrazovanja u Srbiji. Vodic je u najveoj meri baziran na iskustvima nasih inovativnih nastavnika i skola tj. U njegovoj pripremi je, ravnopravno sa strucnjacima, aktivno ucestvovalo preko 150 nastavnika, strucnih saradnika i direktora osnovnih i srednjih skola iz deset gradova sirom Srbije. Suoceni sa mnogostrukim zahtevima reforme obrazovanja neki su nastavnici i skole uz veliko zalaganje, meusobnu saradnju i entuzijazam uspeli da bar u nekim aspektima razviju dobru reformsku praksu, a neki se nisu najbolje snasli u tome. Uspesni ili ne, nesumnjivo je da je znacajan broj nastavnika i skola bio spreman da istraje na tom putu do kvalitetne i deci privlacne skole na putu do Kvalitetnog obrazovanja za sve. To se moglo videti po zahtevima koji su od njih stizali a u kojima se trazilo vise podrske ili vremena za realizaciju, a ne odustajanje od nekih reformskih ciljeva ili vizije. Neki su se snasli... Otud je zvanicno obustavljanje reforme obrazovanja donosenjem izmena i dopuna zakona o osnovama sistema obrazovanja, juna 2004. Tokom sastanka oni su iskazali potrebu i spremnost da zajedno sa strucnjacima ROKa rade na stvaranju uslova za odrzivost i dalji razvoj kljucnih inovacija koje su uvedene obrazovnom reformom 20012004. Ovaj vodic je ujedno i poziv nastavnicima i skolama, ali i svim drugim direktnim i indirektnim akterima obrazovanja, da u svojoj sredini isprobaju ili iniciraju inovacije na koje ih potakne citanje Vodica, ali i da sa nama razmene svoje ideje i iskustva te tako omogue nastajanje jedne bogate zbirke raznovrsnih ideja i primera dobre obrazovne prakse koja bi, bas kao i ovaj Vodic, bila dostupna svima. Kome je sve namenjen a kome ne... Vodic je namenjen prvenstveno nastavnicima ali i svim drugim direktnim i indirektnim akterima obrazovanja pogledati Sliku 1 koji iz svojih razlicitih uloga, pa samim tim i uglova gledanja na obrazovanje, mogu da prepoznaju dobru obrazovnu praksu i zele da daju svoj doprinos unapreenju skola i razvoju obrazovanja u Srbiji. Slika 1 strucnim sluzbama nastavnicima direktorima rukovodiocima skolskim odborima ucenicima i ackom parlamentu studentima prosvetne struke KOME JE NAMENJEN VODIC? Slika 2 da pojasni, objasni da inspirise, podstakne, da ideju... Vodic moze da posluzi kao instrument procene i samo-procene na osnovu koga e se utvrdti kvalitet pojedinih aspekta obrazovnog procesa i zivota skole, kao i kvalitet rada nekog pojedinca, aktiva, sluzbe i skole u celini. Vodic moze da posluzi i kao izvor i inspirator ideja za poboljsanje obrazovne prakse, tako sto e omoguiti jasnije sagledavanje nekog problema i podstai na kreativnost u trazenju resenja. Vodic moze da olaksa razlicitim akterima preuzimanje svog dela odgovornosti za zivot i razvoj neke skole, tako sto e im biti putokaz za aktivno ukljucivanje u kreiranje i realizaciju pojedinih obrazovnih procesa i ukazati na neophodnost meusobne podrske i saradnje za ostvarenje zajednickih obrazovnih ciljeva. Jedan delokrug rada skole moze se razbiti na vise tema pr. Pod kriterijumima kvaliteta podrazumevamo pedagoski relevantne aspekte rada skola u datoj pod oblasti koji ukazuju na neka vazna svojstva, dimenzije ili karakteristike a uslova u kojima se realizuje obrazovanje materijalni, tehnicki, prostorni, kvalitet nastavnih sredstava itd. U treem delu svakog poglavlja ponuena je pocetna mala zbirka ideja za unapreenje obrazovne prakse, u kojoj se mogu nai opisi nekoliko celovitih primera dobre prakse iz nasih skola ili predlozi postupaka koji mogu biti isprobani u praksi. Ve prvim iscitavanjem vodica svaki ucesnik u obrazovanju moi e za sebe da proceni kvalitet njegove obrazovne prakse i sagleda u kojoj meri ona ispunjava a u kojoj ne predlozene kriterijume i indikatore. Istovremeno radoznali citalac e se spontano pitati sta sve moze preduzeti da bi podigao kvalitet svog ucesa ili podstaknuo druge da poboljsaju obrazovnu praksu za ciji ishod je licno zainteresovan. Za ocekivati je da na kraju citalac bude suocen sa pregrstom smernica i ideja za delovanje koji e onda prvo malo da razgrne a potom da izabere bar jednu ali vrednu ideju i na njoj da istraje. Istina je da ne postoji jedan i najbolji put do promene. No, pouceni nasim dosadasnjim iskustvom, uvereni smo da je na taj daleki put vredno krenuti sto pre. Zato vas pozivamo da pazljivo odaberete nacin koji vama najvise odgovara i pridruzite nam se. Putovanje ka Kvalitetnom obrazovanju za sve mozete otpoceti: · sami na primer tako sto ete isprobati jednu ideju do koje ste dosli citanjem ovog vodica, ili sto cete sistematski preispitati vasu obrazovnu praksu i predloziti nacine za njeno poboljsanje i sl. Horizontalna mreza saradnje kopca koja nedostaje · · · 12... Roditelji mogu dobiti skolu u kojoj su oni dobrodosli i u koju deca rado idu, nastavnike za saradnike u vaspitavanju dece, sigurnost u svoje roditeljstvo i vee poverenje u skolu. Ministarstvo prosvete moze dobiti instrument za objektivnu i participativnu procenu kvaliteta skola, aktivne i zainteresovane aktere obrazovnog sistema, nove inicijative i prakticne ideje za unapreenje obrazovanja. Lokalna samouprava moze dobiti skolu kao ravnopravnog partnera koji je spreman da inicira i zajedno sa njom realizuje projekte za unapreenje zivota lokalne zajednice i vee poverenje i simpatije lokalne javnosti. NVO-i mogu dobiti skolu kao partnera u ostvarenju zajednickih projekata, poverenje i uvazavanje u okruzenju. Mediji mogu dobiti potpunije rezumevanje i kvalitetnije praenje obrazovanja, ideje i podrsku za pokretanje novih a atraktivnih programa i javnih inicijativa u obrazovanju. A svi mi zajedno mozemo dobiti vee meusobno razumevanje, intenzivniju saradnju i uzajamnu podrsku te otvaranje novih, dosada nesluenih, mogunosti i puteva ka kvalitetnim skolama i daljem razvoju obrazovanja u Srbiji. To je nekakav izazov onog sto je ispred nas, kao kada te zacikaju da nesto nees uspeti, a ti probas pa uspes. Miroslav Anti, Hodajui na rukama 13 I poglavlje Autorski tim Slobodanka Bozovi Tatjana Velimirovi-Paraca Dejan Boskovi Jelena Dimitrijevi Ivan Fink Edita Sakali Skolski program Posebni doprinosi Lokalni timovi iz Nisa, Sombora Kragujevca, Zajecara I Zrenjanina UVOD Deo Vodica koji se bavi skolskim programom predstavlja veoma siroku oblast koja obuhvata gotovo sve aspekte rada u skoli, sve aktere skolskog zivota, sve faze mnogobrojnih procesa koji se simultano odvijaju u skoli tokom jednog ciklusa ili jedne skolske godine. Cinjenica je da danas postoje programska ogranicenja u kojima su nastavnici u velikoj meri samo realizatori zadatog bez puno mogunosti da sami kreiraju program. Ali je takoe cinjenica da nastavnici nalaze razne nacine da postignu pravi ucinak sa ucenicima, da ucine nastavu zanimljivom i razviju potrebe kod ucenika za daljim skolovanjem i sticanjem znanja. U ovom delu Vodica pokusali smo da odgovorimo na pitanje kako im to polazi za rukom kada je u pitanju izvoenje nastave. Naime, kriterijumi i primeri dobre prakse, koji su ponueni u drugom delu ovog poglavlja, nastali su promisljanjem i razmenom iskustava vise od 35 prakticara o tome sta opazamo kao kvalitet u nastavi, a imajui na umu zakonske, materijalne i programske uslove u kojima radimo. Obrazovanje usmereno na ishode Glavnu novinu u reformi obrazovanja 2001-2004. Uvoenjem skolskog programa se: · podstice decentralizacija programa i njegovo primeravanje lokalnim zahtevima i potrebama, · osigurava usmerenost na decu i njihovo ucenje, · obezbeuje transferna vrednost i trajnost stecenih znanja, vestina i vrednosti. Preuzimanje te nove, daleko aktivnije i kreativnije, uloge trazilo je od nastavnika i drugih skolskih aktera nove kompetencije i dodatno angazovanje, sto su razliciti nastavnici u razlicitoj meri uspevali da postignu. Otud je identifikovanje i sirenje dobre prakse u planiranju i izvoenju nastave od kljucnog znacaja u ovoj oblasti. Ono moze u znacajnoj meri olaksati nastavnicima obavljanje svoje prave uloge, te uticati na mnogo sire prihvatanje ovakvog pristupa obrazovanju u budunosti. Planiranje i izvoenje nastave U modernoj literaturi o nastavi najcese se kao glavni zadatak nastavnika pominje «stvaranje mnostva bogatih prilika za ucenje», umesto za «realizacije programa». Kako se onda mogu stvoriti takve prilike? Najkrae receno, ucenje se desava u detetu i oko deteta, a ne u udzbeniku, recima nastavnika, ili u programu bilo kog predmeta. Takvo ucenje mora da bude konstrukcija svakog deteta ponaosob graenje novog na njemu i ponekad samo njemu poznatim iskustvima i na nacin na koji se na njegovom uzrastu moze graditi znanje i razumevanje. Ucenje mora da se odigrava tokom nastave u okviru skole, a ne posle nje tj. Ucenje mora biti veoma smisleno sa stanovista deteta inace se ono nee do kraja upustiti u tu avanturu , mora biti takvo da stvara strukturu pojmova i mrezu znanja inace nee dugo trajati i mora biti takvo da isprobava vrednost onog sto se uci u stvarnim situacijama inace se vrlo verovatno nee koristiti, niti e se prepoznati prilike u kojima bi se moglo koristiti nesto od toga sto se naucilo. Da bi najvazniji uslovi ucenja bili zadovoljeni, i da bi nastavnici imali mogunost da stvaraju prilike za ucenje, mnogo je bolje kurikulum odrediti sa mrezom dobro definisanih ciljeva nastave i ocekivanih ishoda ucenja dakle sta tacno i sta sve zelimo da deca steknu kao rezultat nastave, koje vestine, umenja, znanja, shavatanja i vrednosti , a ne sa uniformnim programskim sadrzajima dakle ne sa tim sta im se sve treba izloziti u toku nastave. Tek tako nastavnik moze stvarno da bira, prilagoava, stvara, istrazuje, koristi razlicite puteve i nacine da ucini ucenje svakog deteta moguim, i da izabere one sadrzaje i metode rada kroz koje u datoj situaciji najbolje moze postii postavljene ishode kod dece. Takoe, to znai da se ciljevi obrazovanja nikad ne gube iz vida, da su prisutni u svakodnevnoj nastavi, a povezanost izmedju zeljenih ishoda i sadrzaja nastave se iz dana u dan proverava i preispituje 1. Prilikom analize prikupljenih primera iz prakse izdvojila su se i dva osnovna principa na kojima se zasniva dobra praksa u nasim skolama: 1. Upravo je to prostor u kome se prepoznaje dobra praksa. Svi primeri koje smo dobili ukazuju na trazenje i nalazenje mogunosti da se u nastavu uvedu novi sadrzaji, metode, tehnike rada, interesantne veze meu razlicitim predmetima, koristi iskustvo ucenika i sl. Razvoj meusobnog uvazavanja, poverenja i saradnje Meusobno uvazavanje, poverenje i saradnja je baza na kojoj se zasniva rad u skoli i dobra praksa. To podrazumeva jasno i precizno definisanje pravila ponasanja. U kreiranju pravila ucestvuju i ucenici, postoji mogunost da se pravila menjaju i razvijaju, a dogovorena pravila jednako postuju svi akteri u skoli. Ovo mozda nije lako ostvarivo, ali je fer i jedini nacin da se izbegne nametanje bilo cega sto neizbezno vodi u nedisciplinu. Kako do dobre prakse u izvoenju nastave Vodic moze da posluzi kao instrument procene na osnovu koga je mogue utvrditi kvalitet pojedinca, aktiva, skole, te doprinosi osiguranju kvaliteta. Ne bi trebalo da zastrasi nikoga jer nije njegov cilj da ukaze na propuste, ve na dostizne, korisne, efikasne aspekte rada. Osim toga, dobra praksa sigurno ne znaci ispunjavanje citave liste kriterijuma. Dobra praksa znaci imati zadovoljstva u radu, imati postignua i poverenje ucenika, uvazavanje kolega i saradnju roditelja. Namenjen je i spoljasnjim akterima nastavnog procesa. Upuuje ih kako da prepoznaju dobru praksu, informise ih o nastavnom procesu, omoguava da aktivno i ravnopravno ucestvuju u njegovom kreiranju i realizaciji, a to znaci da preuzmu i deo odgovornosti za zivot skole. Nadamo se da e zadovoljstvo otkrivanja sopstvene prakse i iskustva kroz ponuene kriterijume, indikatore i primere podstai zelju da ih dalje zajedno dopunimo, prosirimo i razvijemo. Tako emo definisati okosnicu nase savremene prakse. To je prava investicija u razvoj skole, ucenika i nasu profesionalnu budunost. Hoemo li stii do onoga sto smo postavili? Deo resenja je u rukama svih zainteresovanih. Predlozena lista kriterijuma i indikatora sadrzi osam opstih kriterijuma dobre prakse i sigurno nije konacna. Ona ne podrazumeva sve kriterijume i indikatore dobre prakse u naucnom smislu , ve samo one koji su neophodni da bi rad bio u nekoj meri izuzetan. Ponueni kriterijumi oslikavaju sta je ovog trenutka u fokusu paznje nastavnika i gde su polja njegovog stvaralackog delovanja. Kriterijumi i indikatori dobre prakse trebalo bi da olaksaju planiranje i praenje nastavnog procesa. Primeri dobre prakse navedeni u tabeli ukazuju da je nastavnik posebnu paznju posvetio kriterijumu uz koji se primer nalazi. To ne znaci da ostale kriterijume nije zadovoljio. U mini zbirci primera dobre prakse, datoj na kraju ovog poglavlja, ponuene su skice nekih nastavnih jedinica s namerom da podstaknu vase stvaralastvo a ne da uce nekoga ko ve dobro obavlja svoj posao i ukazu na neke mogunosti i puteve dolaska do resenja. Najteze je maksimalno zadovoljiti sve kriterijume, ali to i nije cilj. Nadamo se da e ponueni primeri biti dovoljno inspirativni i da e vas podstai na razmenu ideja sa vasim kolegama i koleginicama. PRILAGOENOST NASTAVE UCENICIMA o PRIMER za prilagoenost nastave ucenicima: Srpski jezik: Stilske vezbe Na pocetku casa nastavnik isprica ucenicima pricu sa eskurzije. U toj prici ucenik je poneo fotoaparat. U gradu koji su obilazili napravio je seriju fotografija lokalnih znamenitosti. Nakon povratka poslao je te fotografije u naucno-popularni casopis i na konkursu osvojio prvo mesto i lepe nagrade. Nastavnik je bio ponosan na svog aka. Ucenicima je dat zadatak da iz drugog ugla ispricaju ovu pricu. Radili su u grupama; 1. KORELACIJA U NASTAVI Koliko se data tema i ishodi poklapaju sa drugim oblastima zastupljenim u skoli. Operativni planovi razlicitih aktiva u predmetnoj nastavi su usaglaseni Ucenici uocavaju i primenjuju znanja iz jednog predmeta u drugom Postoji stalna i neformalna razmena informacija izmeu nastavnika o o PRIMER za korelaciju u nastavi: Srpski jezik i biologija: Sinonimi i homonimi Organizuje se takmicenje u odeljenju sa zadatkom da se iz oblasti biologije pronae sto vise sinonima i homonima. Na primer, homonim je cista- kao zastitni omotac kod protozoa i kao anomalija u ljudskom telu ili iris- cvet i obojeni deo oka. Sinonim za morsku sasu je morska vlasulja, a za skeletni misi je poprecnoprugasti misi. Pobedilo je ono dete ili grupa koja je dala najvise primera za sinonime i homonime. Podela uloga ucenici koji sede u istoj klupi dobijaju uloge Karijusa i Baktusa. Uvezbavanje uloga u parovima. Izrada maski na casu likovnog. Dramatizacija parovi nastupaju jedan za drugim. Na kraju casa Karijusa i Baktrusa ucitelj odreuje da budu higijenicari koji e da vode tabelu Nege zuba i da svakodnevno vode evidenciju o higijeni zuba u odeljenju. Tabela je na istaknutom mestu u ucionici. MOTIVISANOST I AKTIVNOST UCENIKA Da li i u kojoj meri je postignuta povezanost nastave sa onim sto je predmet interesovanja ucenika i koliko doprinosi razvoju interesovanja ucenika za dalje angazovanje u vannastavnim aktivnostima. PRIMER za motivisanost i angazovanost ucenika: Srpski jezik: Osmisljavanje i komponovanje recenica upotrebom reci isecenih iz novina Deca od kue donose razne novine, seku krupnije odstampane reci. Kada se skupi dovoljno reci dele se u grupe i smisljaju i sastavljaju smislene recenice. Razgovor o tacnosti recenica. U kojoj meri nastava doprinosi sposobnosti ucenika da procenjuje zasnovanost svojih i tuih uverenja, da prihvati drugacije misljenje ako je dobro argumentovano i promeni svoje ako za to postoje dovoljni razlozi. U kojoj meri nastava osposobljava ucenika za primenu racionalnih metoda u istrazivanju i objasnjavanju sveta i za samostalni istrazivacki rad. Da li i u kojoj meri nastava doprinosti razvijanju maste, imaginacije i kreativnosti. PRIMENLJIVOST STECENIH ZNANJA Da li i u kojoj meri nastava razvija sposobnost ucenika da to sto je naucio primeni u kasnijem skolovanju, eventualnoj profesiji ili svakodnevnom zivotu. Ucenik povezuje gradivo iz prethodnih razreda i drugih nastavnih oblasti Od ucenika se trazi pronalazenje prakticnih primera iz svakodnevnog zivota Aktivnosti na casu predstavljaju vezbanje primene stecenih znanja Ucenik primenjuje stecena znanja u novim situacijama o o o PRIMER za primenjivost stecenih znanja: Matematika: Sabiranje i oduzimanje Pravljenje papirnih novcanica na casu likovnog u apoenima koji odgovaraju stvarnim novcanim jedinicama kod nas, uz pokusaj podrazavanja boje i oblika metalne kovanice imitiraju se pomou kartona. Igra uloga prodavac-kupac na casu matematike. Organizuje se u grupama u kojima se smenjuje prodavac. Pri tome se kupuje i prodaje raznovrsna hrana, pa deca obnavljaju znanja o vou i povru, a uce se i komunikaciji. UCENJE UCENJA Koliko se u nastavi bez obzira na sadrzaje i tematiku primenjuju razlicite tehnike ucenja koje omoguuju uceniku da lakse savlada gradivo. Ovaj zadatak su mogli da rade samostalno ili u manjim grupama. Na sledeem casu su price procitane i analizirane-sta je u njima mogue, a sta ne sa aspekta fizike i hemije. Ucenici su davali misljenje koja je prica dobra, zanimljiva, ali i naucno-opravdana. Takoe su pricali i o tome koje su dileme i probleme imali u toku pisanja price, odnosno o cemu su pricali u grupi dok su sastavljali rad. Na casu likovne kulture ucenici su pravili ilustracije svojih prica. Nastavnik srpskog jezika je pregledao zadatke i proverio pismenost. Na skolskom panou istaknuti su radovi: Ilustrovane price. NEGOVANJE ETICKIH I ESTETSKIH VREDNOSTI Koliko su u nastavi zastupljene drustveno prihvatljive vrednosti i u kojoj meri se one potenciraju i razvijaju kod ucenika. Svako dete izvuce jednu ceduljicu. Treba da se seti situacije iz svog zivota kada je tu vrlinu pokazalo i da opise kako, kojim postupkom. Ako ne moze da se seti pomaze ucitelj imajui u vidu neku od stvarnih skolskih situacija iz zajednickog iskustva sa svakim pojedinim ucenikom nema izmisljanja i podsea ga. Svaki ucenik isprica svoje iskustvo drugima. Pri tome koriste enciklopedije, slike, tekst sa Interneta i uopste sav materijal koji su doneli na cas. Podrazumeva se da im je prethodnog casa receno da taj materijal donesu. Na kraju svaka grupa izvestava, dok ostale grupe imaju pravo da diskutuju, odnosno pronalaze argumente za i protiv postavljene teorije. Ocenili su jedni druge unutar grupa i meu grupama imajui u vidu proces rada i krajnji produkt. Predlazemo vrednovanje: 5 grafik 1. Predlazemo vrednovanje: 5 grafik 2. Pri tome se naglasava viseznacnost pojedinih reci. More moze biti velika vodena povrsina, ali moze znaciti i more ljudi kolicinu. Predlazemo vrednovanje: 5 grafik 3. Potrebna mu je nasa pomoc. Uci nas jezik, ali tesko savlauje padeze. Primer 5 IZRADA RAZREDNOG KALENDARA SA ZNACAJNIM DOGAAJIMA ZA ODELJENJE ROENDANI, POSETE, GODISNJA DOBA Ucitelj uvodi ucenike u pravljenje kaledndara razgovorom o godisnjim dobima, sta se radi u koje doba, koji je redosled godisnjih doba, kada okvirno pocinju.... Poziva ucenike da kazu kada je kome rodjendan. Svaki ucenik izlazi i uz pomo nastavnika odredjuje na liniji otprilike kada mu je rodjendan, u koje godisnje doba i sl. Na isti nacin ucenici i ucitelj odredjuju i pokusavaju da na vremenskoj vsrti odrede druge znacajne datume: Izlet, rekreativnu nastavu, priredbe, proslave... S obzirom da je na vremenskoj crti nemogue uneti pregledno sve datume, deca uocavaju potrebu za preglednijim kalendarom sa izdvojenim mesecima i nedeljama. Na casu likovnog ucenici uz pomo nastavnika prave vremenski kalendar. Znacajne datume ucenici predstavljaju crtezima putovanje vozom, rodjendane mecim specificnim za pojedinca, i sl Primer 6 VODJENJE PORTFOLIJA Ucenici sami prate napredovanje, povratne informacije na relacijama ucenik-nastavnik-roditelj. Upoznavanje deteta u celini, misljenje deteta o nastavnim sadrzajima sta im se iz gradiva dopada, sta ne. Ucenje ucenja, odgovornost za vlastito ucenje. Za nastavnika stalno osmisljavanje nastavne prakse, praenje i kriticki odnos prema sopstvenom radu, nastavnik organizator procesa ucenja. Ideje za stvaranje programa zasnovanog na potrebama i interesovanjima ucenika jasno uoceni delovi programa koje ucenici rado usvajaju , sticanje zivotnih vestina, funkcionalna pismenost, savremenija nastava, individualizacija nastave i postovanje osobenosti licnosti ucenika, intimnost portfolio licna svojina , postovanje razlicitosti Primer 7 ISTORIJA: IZRADA STRIPA Deci se zada jedan istorijski dogaaj koji oni treba da predstave stripom. Druga varijanta: deci se da ve gotov strip, a oni treba u oblacie da unose tekst o tome. Najavljeno je da e se naporedo sa promenama nastavnih planova i programa otvarati mogunost izrade paralelnih udzbenika i za ostale razrede osnovnih i srednjih skola. Tako e se postepeno poveavati ne samo broj udzbenika izmeu kojih se moze birati nego i broj nastavnika koji mogu da biraju. Sloboda izbora udzbenika od strane nastavnika koji e ga koristiti u nastavi jedna je od tekovina za koju su se izborile same skole, odnosno ucitelji. Ucitelji su smatrali da pravo izbora udzbenika treba da bude neotuivo pravo i odgovornost samog nastavnika koji e ga koristiti. Tako je odredba da se nastavnici opredeljuju za udzbenike postala sastavni deo Strucnog uputstva Ministarstva prosvete i sporta. Zasto o izboru udzbenika... Strucno uputstvo za izbor udzbenika dalo je i osnovne obrise procedure izbora na institucionalnom nivou, ostavljajui prostora za «razne», manje ili vise dobre, prakse. Ono je, meutim, moglo biti od male pomoi pojedinacnim nastavnicima pri individualnom izboru, jer im je samo pausalno nudilo elemente o kojima treba voditi racuna pri izboru: kvalitet, usklaenost sa programom po kome e se nastava realizovati i cena udzbenika. Tako su se u periodu jun - septembar 2004. O tome se razmatralo u krugovima malog broja eksperata i nastavnika koji su bili ukljuceni u izradu standarda kvaliteta udzbenika ili u rad komisija koje su pregledale udzbenike. Nastavnici koji su se nasli u situaciji izbora bili su zato prinueni da slede neke svoje intuitivne kriterijume kvaliteta, ostajui pri tom u dilemi da li prave dobar izbor 2. Izbor udzbenika Zato se sam proces izbora udzbenika pokazao kao najsvrsishodnija tema za obradu u ovom delu Vodica i to kroz identifikovanje: 1. Takoe, otvorena je mogunost da se isprobaju razliciti udzbenici, jer samo upotreba u nastavi moze da pokaze sve njihove dobre i lose strane. Tako se ispostavilo da strogo uzevsi nijedan od odobrenih udzbenika nije u potpunosti pratio programe, te ni drugi vazan element koji je Strucno uputstvo apostrofiralo nije mogao da bude oslonac nastavnicima pri izboru. Kako do dobre prakse u izboru udzbenika Iako je pitanje izbora udzbenika ovde razmatrano pre svega sa stanovista iskustava nastavnika razredne nastave pri izboru osnovnih udzbenika, smatramo da veina ponuenih kriterijuma i primera dobre prakse mogu biti od koristi i nastavnicima u predmetnoj nastavi. Praksa je da se u mnogim sredinama nastavnici stranih jezika slobodno opredeljuju za osnovne udzbenike po kojima e raditi. Sa druge strane, nastavnici ostalih predmeta godinama unazad se, na osnovu razlicitih parametara, opredeljuju izmeu raznovrsnih radnih sveski, zbirki zadataka i slicnih neophodnih nastavnih sredstava i materijala. Izgleda da je preutno prihvaeno da ova sredstva ne moraju prolaziti proceduru odobravanja Ministarstva, sto predmetne nastavnike stavlja u jos delikatniju situaciju kada je izbor u pitanju. Kriterijumi i indikatori, ponueni u drugom delu ovog poglavlja, veim delom su izvedeni iz neposredne prakse, a jednim manjim iz prakse strucnjaka i prakticara koji su ucestovali u ocenjivanju udzbenika. Takoe, to ne znaci da svi oni moraju biti uzeti u obzir pri opredeljivanju za udzbenik po kome e se raditi. I pored toga nastavnik koji bira mora biti opremljen odreenim znanjima da bi mogao da se opredeli za udzbenik koji e najbolje da odgovori njegovim implicitnim stavovima o obrazovanju, o nastavi i ucenju, njegovim afinitetima i individualnom nacinu rada. U mini zbirci primera dobre prakse, ponuenoj na kraju ovog poglavlja, uz opisana iskustva nastavnika iz dve skole, ponuene su i dve procedure u vezi sa izborom udzbenika, od kojih se prva procedura odnosi na usaglasavanje aktiva nastavnika oko kriterijuma za izbor udzbenika, a druga predstavlja jednu mogui sekvencu koraka kroz koje skole prolaze pri izboru udzbenika. S obzirom da se radi o oblasti u kojoj se sa praksom tek zapocelo i s obzirom da se ta praksa 2004. Nadamo se da e vam ovaj Vodic olaksati da razresite postojee dileme i prevaziete probleme koje sloboda izbora udzbenika, kao i svaka druga sloboda izbora, neminovno donosi. Oni su podeljeni u dve grupe 1. Kriterijumi i indikatori dobre prakse izbora udzbenika na nivou skole 2. Kriterijumi i indikatori dobre prakse izbora udzbenika na nivou pojedinacnog nastavnika - kao pomo nastavniku u situaciji izbora i u odsustvu usvojenih standarda kvaliteta i drugih vidova podrske. Nastavnici znaju izmeu kojih udzbenika mogu vrsiti izbor Primer 1. Lista odobrenih udzbenika stize u skolu preko nadlezne Skolske uprave, sredstava informisanja, strucnih drustava i stavlja se na uvid svim relevantnim akterima nastavnicima koji treba da se opredeljuju, direktoru... Ako iz bilo kog razloga lista kasni skola aktivno trazi informacije od Skolske uprave. Nastavnici imaju mogunost da razgledaju udzbenike izmeu kojih treba da se opredeljuju. Uvid obezbeuje Skolska uprava, odgovarajue strucno drustvo ili sama skola. Skola sama inicirala akciju ako su inicijative svih drugih aktera izostale. Poznato je kada, u kojim terminima i po kojoj proceduri treba vrsiti izbor udzbenika. Opis procedure duzno je da dostavi Ministarstvo u vidu strucnog uputstva do regulisanja nekim trajnijim aktom. Infomisanost o ponudi udzbenika 1. Nastavnici imaju dobar uvid u sadrzaje ponuenih udzbenika 2. Informisanost o proceduri izbora 2. Nastavnicima je poznata generalna procedura izbora propisana od strane MPSa 3. Razvijenost interne procedure izbora 3. U sve ove dogovore vazno je da aktivno bude ukljucen i direktor skole. Postoji interna lista kriterijuma za izbor koju pravi aktiv. Direktor skole je upoznat sa ovom listom. Postoji konsenzus oko toga kako e se resavati problem neusaglasenosti, posebno pod kojim uslovima i kako pojedinacni nastavnik moze da bira udzbenik koji nee koristiti i drugi nastavnici. Deo interne skolske procedure moze biti i obaveza nastavnika da posle godinu dana upotrebe novog udzbenika podnesu izvestaj o tome kako se udzbenik pokazao u praksi. Svi ovi izvestaji mogu da predstavljaju dragocenu skolsku baza podataka o korisenim udzbenicima koja e uticati i na redefinisanje interne liste kriterijuma i na efikasniji izbor u narednoj godini. Deo interne procedure moze biti i prikupljanje misljenja roditelja ucenika o udzbenicima na kraju skolske godine posebno kada je rec o udzbenicima u razrednoj nastavi. Izvrsena je podela zaduzenja u okviru aktiva radi realizacije interne procedure 3. Odreuju se nastavnici koji e voditi racuna o: prikupljanju svih releventnih informacija o proceduri, ponudi, iskustvima koje sa udzbenicima ve imaju kolege koje su radile prema njima i sl. Ukoliko su udzbenici izmeu kojih se bira dostupni skoli u okviru aktiva mogu se zaduziti nastavnici koji e udzbenike detaljnije analizirati i izvestiti ostale. Kako Skolski odbor treba da potvrdi odluku aktiva dobro je da unapred bude upoznat sa internom-skolskom procedurom izbora udzbenika 3. Na roditeljskom sastanku, krajem skolske godine ili pocetkom sledee, roditelji dobijaju detaljnu informaciju o proceduri izbora i o udzbenicima koje e koristiti njihova deca. Na osnovu dogovorene interne procedure izbora i strucnih konsultacija u koje su ukljuceni svi nastavnici koji biraju aktiv donosi odluku o tome koji e se udzbenici koristiti u nastavi naredne skolske godine. Aktiv moze doneti odluku: a. Da svi nastavnici jednog aktiva za iste predmete koriste iste udzbenike s tim sto se za razlicite predmete mogu birati udzbenici razlicitih izdavaca b. Aktiv potvruje odluku o korisenju udzbenika i kada je rec o odluci pojedinacnog nastavnika koja se razlikuje od veinskog misljenja aktiva ukoliko je strucno i argumentovano obrazlozena. Ovakva odluka smatra se opravdanom, s obzirom da konzervativni aktivi mogu ponekad onemoguiti inovativne nastavnike da eksperimentisu sa novim i drugacijim udzbenicima. Svi zainteresovani akteri su upoznati sa internom procedurom 4. Autonomnost nastavnika u izboru 4. Aktiv nastavnika samostalno, bez pritisaka sa strane, donosi odluku o udzbenicima koji e se koristiti 4. Svaki nastavnik u okviru aktiva ima profesionalnu autonomiju pri izboru 30 2. Izbor udzbenika na nivou nastavnika Razmatra se sa stanovista 2 kategorije: kriterijuma kvaliteta samog udzbenika Osnovni element o kome nastavnik vodi racuna pri izboru jeste kvalitet udzbenika. Ovde nije rec o kriterijumima dobre prakse nastavnika, ve o kriterijumima i indikatorima kvaliteta udzbenika. Usklaenost sa programom predvienim sadrzajima 1. Usklaenost sa obrazovnim ciljevima i ishodima Primer 1. Teme i nastavne jedinice programa i udzbenika se uglavnom poklapaju 1. U sadrzajima su prezentovane tacne cinjenice tacne godine istorijskih dogaaja; tacne matematicke i druge formule , tacna i najnovija naucna objasnjenja i sl. Termini specificni za naucnu disciplinu atom, elija, tkivo... Optimalno izabrani sadrzaji, postupno i prilagoeno izlaganje sadrzaja 1. Koliko je udzbenik u funkciji ovladavanja znanjima i umenjima predvienim za razredni nivo 2. Nudi tacna i aktuelna znanja 2. Koliko je udzbenik valjan sa stanovista osnovne naucne discipline 2. Izabrani sadrzaji i uzorci znanja dobro reprezentuju disciplinu 2. Koliko udzbenik omoguava povezivanje znanja Indikator 3. Omoguava horizontalno povezivanje 3. Omoguava vertikalno povezivanje Primer 3. Sadrzaji izlozeni tako da omoguavaju povezivanje gradiva srodnih predmeta 3. Sadrzaji izlozeni tako da omoguavaju povezivanje sa gradivom prethodnih i narednih razreda na pr. Sadrzaji tako izlozeni da ukazuju na moguu upotrebu znanja bilo u svakodnevnom zivotu upotreba znanja o razlomcima, merenju; razni vidovi funkcionalne upotrebe jezika: kako se pise pismo, a kako molba; izrada plana akcije , bilo u ovladavanju novim, slozenijim znanjima 4. Pregledom sadrzaja stranicnog, tematskog, indeksnog uocavaju se osnovni principi organizacije gradiva, kao i teme koje cine okosnicu udzbenika 4. Naslovima, podnaslovima i na druge graficke nacine boja, vrsta i velicina slova, ikonicki simboli jasno su oznacene osnovne organizacione celine udzbenika. Jasno oznaceni delovi svake pojedinacne lekcije na pr. Signalizirano sta je vise a sta manje bitno bojom, drugacijom vrstom slova, ikonickim simbolom... Zahvaljujui postojanju dosledne graficke signalizacije, rezimea i raznih vrsta sadrzaja tematskog, indeksnog udzbenik se lako moze pregledati i u njemu lako nai zeljena informacija. Recnik udzbenika odgovara aktivnom i pasivnom recniku deteta odreenog uzrasta. Za nove i ucenicima nepoznate reci i termine objasnjenja se daju na marginama ili u posebnom delu na kraju nastavne jedinice, tematske celine ili na kraju knjige. Omoguava sticanje primenljivih znanja 4. U kojoj meri struktuiranost udzbenika podrzava ucenje 4. Adekvatna, funkcionalna organizacija lekcije 4. Koliko je udzbenik prilagoen uceniku 5. Pisan jasnim i ucenicima razumljivim jezikom 32 Kriterijum Indikator 5. Sadrzaji se jednim delom naslanjaju na spontana znanja ucenika a drugim vuku razvoj napred Primer 5. U nacinu izlaganja sadrzaja polazi se od onog sto ucenici znaju iz vanskolskog i skolskog iskustva, pa se ta znanja dalje usloznjavaju, produbljuju i sistematizuju. Postoji postupnost u nacinu izlaganja gradiva. Nacin obrade sadrzaja i zahtevi nisu prelaki zadrzavanje na iskustvenom ne vuce razvoj napred , ali ni preteski nerazumljivi zahtevi, pojava da se nepoznat pojam objasnjava pojmom koji jos nije obraivan i sl. Za ucenike koji sporije napreduju od prosecnih udzbenik ili prirucnik za nastavnika uz udzbenik nudi dodatne zadatke sa nizim nivoom zahteva ili predloge za specificne, diferencirane metode i tehnike rada sa ovim ucenicima. Pitanja, nalozi i zadaci su jasno formulisani, nedvosmisleni, jasno je sta se od ucenika trazi, sa svim potrebnim elementima da bi se doslo do resenja 6. Pitanja, zadaci i nalozi podsticu ucenika da koristi raznovrsne tehnike citanja, zapamivanja, konkretnog izvodjenja, samostalnog prikupljanja i procenjivanja informacija iz razlicitih izvora, modelovanja, planiranja i izvodjenja malih projekata i ogleda... Tezina zahteva prilagoena uzrastu 5. Osetljivost za emocionalno-socijalne potrebe uzrasta 5. Osetljivost za ucenike koji u ucenju napreduju razlicitim tempom 6. Pitanja, zadaci i nalozi aktiviraju ucenika na smislen nacin 6. Koliko udzbenik aktivira ucenika 6. U udzbeniku su podrzane razlicite tehnike ucenja 6. Isti sadrzaji prorauju se na razlicite nacine 33 Kriterijum Indikator 6. Dovoljno prostora za rad u samom udzbeniku Primer 6. U udzbeniku, zavisno od prirode predmeta i uzrasta ucenika, treba da postoji optimalan odnos izmeu teksta i prostora koji je predvien za rad ucenika. Prostor za rad treba da bude dovoljno veliki da ucenik moze da odgovori na zahteve. Postojanje naloga, pitanja i zadataka koji podsticu ucenika da izrazi svoj stav otvorena pitanja tipa sta mislis, zasto tako mislis, obrazlozi svoje misljenje... Postojanje naloga, pitanja i zadataka na koje ne postoji jednoznacni odgovor, niti samo jedno resenje ili gde se do resenja moze doi razlicitim putevima. Postojanje raznovrsnih, zanimljivih i neobicnih zadataka 7. Postojanje tekstova koji obraivane sadrzaje povezuju sa onim sto je za ucenike relevantno 7. Na mlaim uzrastima postojanje dobrih ilustracija kao znacajnog motivacionog sredstva. Dobro graficki organizovan i pregledan udzbenik, onaj u kome se lako pronalaze informacije, a koji je i uzrasno prilagoen, osamostaljuje ucenika i pruza mu oseanje postignua. Takav udzbenik ucenik e pregledati i listati i kada za tim nema neposredne potrebe. Postojanje pitanja sa odgovorima, tacnih resenja sa komentarima o tipovima gresaka i znacenju gresaka, skale za samoocenjivanje... U skladu je sa velicinom slova i gustinom teksta na stranici 8. Dozvoljava pisanje, brisanje i podvlacenje bez osteenja 8. Stranice se ne rasipaju pri listanju 6. Podstice ucenika na kriticko razmisljanje 6. Podstice ucenika na stvaralacko misljenje 7. Razlicitim motivacionim sredstvima motivise ucenika za ucenje 7. Koliko udzbenik motivise ucenika 7. Moze se koristiti i bez pomoi odraslog 7. U pojedinim delovima daje uceniku povratne informacije o procesu napredovanja 8. Koliko kvalitet same knjige i elementi dizajna podrzavaju ucenje i upotrebu 8. Odgovarajui kvalitet papira i poveza 34 Kriterijum Indikator 8. Odgovarajua velicina slova 8. Jasne slike, fotografije, ilustracije 8. Funkcionalnost ilustracija Primer 8. Omoguava preglednost i odgovara uzrastu ucenika 8. Slike i ilustracije su jasne; nema zamrljanih i necitljivih slika 8. Veina ilustracija je u funkciji teksta slikovno predstavljeno ono sto se recima opisuje: delovi biljke, graa tkiva 9. Tekstovi i slike su nediskriminativni u pogledu pola, vere, nacije i bilo koje druge razlike koja moze postojati meu ljudima 9. U zavisnosti od prirode predmeta sadrzaji i nacin njihovog izlaganja omoguavaju izgradnju vrednosti kao sto su iskrenost, postenje, briga za druge, saoseanje, prijateljstvo, marljivost... U zavisnosti od prirode predmeta sadrzaji i nacin njihovog izlaganja doprinose ocuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta svih naroda 10. U zavisnosti od prirode predmeta i uzrasta osnovni udzbenik je praen radnim sveskama, zbirkama zadataka, posterima i drugim materijalima 10. Uz udzbenik postoji prirucnik za nastavnika, koji moze biti razlicito koncipiran: sa pripremama za karakteristicne nastavne jedinice, sa dodatnim primerima i vezbanjima za rad na casu, sa idejama kako da se pri obradi gradiva koriste moderne nastavne metode i sl. Koliko udzbenik reprezentuje odreeni sistem vrednosti 9. Uvazene individualne i grupne razlike 9. Uvazene opste ljudske vrednosti 9. Uvazen nacionalni i kulturni identitet 10. Kvalitet i korisnost ostalih elemenata udzbenickog kompleta 10. Postoje funkcionalni elementi kompleta namenjeni uceniku 10. Postoje elementi kompleta namenjeni nastavniku 35 Kategorija 2. CENA UDZBENIKA kao kriterijum moze na izbor uticati na tri nacina: · Nastavnik koji bira moze polaziti od pretpostavke da se zbog cuvanja standarda roditelja mora opredeljivati za najnizu ponuenu cenu. Meutim, ovakva implicitna pretpostavka moze skrenuti fokus sa glavne komponente koja treba da bude posmatrana, a to je kvalitet udzbenika. Nastavnik moze pretpostavljati da vea cena znaci i kvalitetniji udzbenik. Meutim, ovakva pretpostavka uopste ne mora biti, i najcese i nije, tacna. Nastavnik se moze truditi da bira udzbenik cija je cena na nivou ostalih. · · U prvoj godini izbora cene paralelnih udzbenika su uglavnom bile ujednacene, sto je svakako jedan od razloga da je cena u manjoj meri opazena kao element koji znacajno doprinosi izboru. Generalno, cena moze biti presudni kriterijum kada su svi ostali uslovi zadovoljeni, odnosno kad se nastavnik nalazi pred udzbenicima koji zadovoljavaju ostale uslove u pogledu kvaliteta. U ostalim slucajevima potrebno je pronai pravu meru izmeu cene i ostalih relevantnih karakteristika udzbenika cena, sama za sebe nista ne govori o udzbeniku. IZDAVACKA KUA kao kriterijum manifestuje se u nekom od sledeih vidova: · Nastavnik je upoznat sa prethodnom produkcijom izdavaca i visoko je ceni. Vrsta produkcije koja mu je poznata moze biti i udzbenicka i vanudzbenicka, ali svakako u vezi sa obrazovanjem ili namenjena deci. Stav moze da bude i obrnut da na osnovu prethodne produkcije nastavnik apriori odbacuje sadasnju. · U prvoj godini izbora primeri prakse pokazuju da uglavnom nije postojalo niti saznanje o kompletnoj ponudi niti uvid u nju. Same skole smatraju da poverenje u izdavacku kuu ne treba da bude kriterijum koji doprinosi izboru, odnosno da kada je kvalitet udzbenika u pitanju nikome ne treba blanko ukazati poverenje. AUTOR - kada je rec o izboru udzbenika nastavnik se moze rukovoditi: · Poznavanjem prethodnog rada autora na polju obrazovanja. · Poznavanjem prethodnog rada autora na polju stvaranja udzbenika i drugih materijala namenjenih ucenicima. · Uverenjem da samo autor odreenog profila moze napraviti udzbenik nastavnik, uvazeni strucnjak... Primeri prakse u prvoj godini izbora pokazuju da je poverenje u autora, bilo da se radi o poznatom imenu ili odreenom profilu, imalo malu specificnu tezinu. Bez obzira sto nastavnici smatraju da je najbolje da upravo nastavnici budu autori udzbenika, autoru se ne ukazuje blanko poverenje. Razliciti parametri kvaliteta udzbenika su opazeni kao mnogo znacajniji. U ovoj kategoriji samo iskustvo sa istim udzbenikom istog autora moze da predstavlja valjani kriterijum pri izboru. Cilj radionice: usaglasavanje nastavnika oko prioritetnih kriterijumima za izbor udzbenika za narednu skolsku godinu. · Radionicu vodi jedan nastavnik ili saradnik. · Za izvoenje radionice potrebno je pripremiti kartice sa kriterijumima i indikatorima: na jednoj kartici je ispisan jedan kriterijum i njegovi indikatori. Mogu se koristiti kriterijumi i indikatori iz Vodica - Nivo nastavnika kvalitet udzbenika , standardi kvaliteta kada budu usvojeni , ili neka drugacije ustrojena lista karakteristika dobrog udzbenika i drugih elemenata od znacaja za izbor. Priprema se onoliko kompleta kartica koliko ima nastavnika. Svaki nastavnik dobije komplet kartica i rea ih po vaznosti koju pridaje svakom od kriterijuma, polazei pri tome od sopstvenog iskustva i sopstvenog nacina rada. Nastavnici se podele u parove ili grupe od 3-4 ako je aktiv brojniji. Svaka grupa obrazlaze svoj redosled i izvestava o tome gde je bilo najveih individualnih razlika i kako su prevaziene. Razlike su predmet usaglasavanja u narednom koraku. Usaglasavanje na nivou aktiva: koristi se lista argumenata koji su u koraku 2 biti efikasni u postizanju usaglasavanja, pravi se redosled kriterijuma koji usvaja ceo aktiv. · Ovako interno usaglaseni kriterijumi koriste se pri izboru udzbenika. · Proces usaglasavanja kriterijuma omoguava da aktiv bez animoziteta prihvati i potvrdi i izbor pojedinacnog nastavnika koji se razlikuje od izbora koji je napravila veina pojedinacni nastavnik svoj izbor moze obrazloziti valjanim strucnim argumentima. · Ova radionica moze da se ponovi svake godine, jer iskustva sa razlicitim udzbencima mogu uticati na promenu prioriteta. Akteri koji ucestvuju u dogovaranju: nastavnici koji e birati, strucni saradnici, direktor skole. Korak 2: Nastavnici svakog aktiva usaglasili su interne liste kriterijuma za izbor udzbenika. Korak 3: Na nivou svakog aktiva nastavnici su postigli konsenzus oko toga kako e se resavati problemi neusaglasenosti pri konkretnom izboru, kao i pod kojim uslovima i kako se pojedinacni nastavnik moze opredeliti za udzbenike koje nee koristiti i drugi nastavnici. Korak 4: Clanovima Skolskog odbora dostavljena je informacija o koracima interne procedure i rokovima, kao i elementarne informacije o internim listama kriterijuma. Na roditeljskim sastancima o istom su informisani roditelji ucenika. Korak 6: Nastavnik zaduzen za prikupljanje svih relevantnih informacija o tome gde e i na koji nacin nastavnici moi da razgledaju udzbenike podnosi izvestaj na sastanku aktiva. Skoli je na raspolaganju samo poludnevna prezentacija odobrenih udzbenika koja e se za sve skole organizovati na nivou opstine. Korak 7: Na aktivima se donosi odluka, koju odobrava direktor skole, da svi nastavnici koji treba da biraju prisustvuju prezentaciji udzbenika. Zbog kratkog vremena koje e imati na raspolaganju za razgledanje u okviru aktiva pojedini nastavnici ili parovi nastavnika se zaduzuju da posebno pregledaju udzbenike za pojedine predmete. Korak 8: Na sastanku aktiva, posle prezentacije, nastavnici vrse konsultacije: · pojedinacni nastavnici iznose svoja strucna misljenja o svakom udzbeniku · nastavnici koji su izvrsili temeljitiji pregled udzbenika za pojedine predmete iznose svoja zapazanja i misljenja navode karakteristike udzbenika koje su uocili i stavljaju ih u odnos sa interno usvojenim kriterijumima · nastavnici izlistavaju agrumente za i protiv svakog ponuenog udzbenika · nastavnici iznose svoja pojedinacna opredeljenja za udzbenike Korak 9: Aktivi donose sledee odluke: · Aktiv nastavnika 1. · Aktiv nastavnika 2. Kako je nastavnik 38 · · · svoj izbor obrazlozio strucno i argumentovano, aktiv potvruje odluku o korisenju razlicitih udzbenika. Posle godinu dana upotrebe novih udzbenika svi nastavnici e podneti izvestaje o tome kako su se oni pokazali u praksi sta je bilo dobro i upotrebljivo, sta je predstavljalo teskou i sl. Metode i tehnike praenja upotrebe udzbenika u nastavi razvie nastavnici u saradnji sa strucnim saradnicima skole. Nastavnici koji koriste iste udzbenike za isti predmet mogu podneti zajednicki izvestaj. U okviru aktiva 2. Prikupljeni izvestaji i analize postae deo baze podataka o udzbenicima koji se koriste u skoli. Ovi podaci bie od koristi i za eksterno komuniciranje sa prosvetnim vlastima, strucnim udruzenjima, naucnim institucijama, drugim skolama i sl. U narednoj godini deo interne skolske procedure bie i prikupljanje misljenja roditelja ucenika i samih ucenika o udzbenicima. Ovi podaci prikupljae se na kraju skolske godine i takoe postati deo skolske baze o udzbenicima. Skolski odbor potvruje odluku o izboru udzbenika aktiva nastavnika 1. Korak 11: Na roditeljskom sastanku roditelji dobijaju informaciju o udzbenicima koje e koristiti njihova deca, nacinima nabavke i plaanja, kao i informaciju da e na kraju skolske godine i oni i njihova deca biti pitani za misljenje o udzbenicima koje su koristili. Primer 3 PROCEDURA IZBORA UDZBENIKA NA NIVOU SKOLE - iskustvo jedne osnovne skole iz Kragujevca Koraci: 1. Rukovodioci aktiva buduih 1. Na nivou grada organizovana je prezentacija udzbenika zainteresovanih izdavaca kojoj su prisustvovali svi ucitelji 1. Tom prilikom svi ucitelji su imali priliku da se upoznaju sa sadrzajem udzbenika. Organizovan je sastanak Strucnog vea za razvoj skolskog programa na kome je razmatrano Strucno uputstvo za izbor udzbenika i razlicite ponude izdavaca 5. Izbor udzbenika je izvrsen na nivou razreda, jedinstveno za taj razred. Odluke aktiva ucitelja potvrdio je Skolski odbor. Na roditeljskim sastancima, na pocetku skolske godine, roditeljima su obrazlozeni kriterijumi izbora udzbenika i dobijena je njihova saglasnost. Tom prilikom detaljno su se upoznali sa kompletnom ponudom svih udzbenika. Aktivi nastavnika su samostalno doneli odluke o izboru udzbenika. Direktor, Skolski odbor i roditelji nisu imali uticaja na donosenje ove odluke. U okviru aktiva nastavnici su izbor vrsili zajedno, rukovodei se licnim iskustvom. Konsultacije su tekle glatko i zavrsile se odlukom da svi nastavnici aktiva koriste isti udzbenik za jedan predmet. Ona zavisi i od vrednosti, uverenja i ocekivanja koja se kroz te strukture realizuju i kompetentnog, odgovornog, aktivnog ucesa svih graana. Demokratija podrazumeva izgraivanje i uvazavanje demokratskih principa i procedura odlucivanja, kao i prihvatanje i postovanje demokratskih vrednosti kao sto su sloboda, odgovornost, jednakost, razlicitost. Obrazovati decu, mlade kao odgovorne licnosti koje e u budunosti biti nosioci razvoja u demokratskom drustvu mogue je u obrazovnom sistemu koji i sam uvazava bitna obelezja demokratije. · princip participacije sloboda izrazavanja misljenja, izbora i aktivnog ucesa u odlucivanju o i u praksi vaspitanja i obrazovanja, uz prihvatanje odgovornosti Demokratizacija obrazovanja se ne desava sama od sebe niti je jednom zauvek data. Cak i znacajni rezultati postignuti na ovom polju mogu da se »uruse« ako prestanemo da radimo na ocuvanju i unapreivanju ve dostignutih standarda. Ako je nas cilj da pripremimo mlade za zivot u demokratskom drustvu, a ne samo da steknu potrebna znanja iz raznih oblasti, onda bi trebalo da obratimo paznju na okruzenje u kojem oni odrastaju. Ne mozemo od njih ocekivati da uce o demokratiji u autokratskom okruzenju. Ostvarivanjem demokratskih principa i vrednosti u skoli ucenici sticu znanja o demokratiji i pripremaju za zivot u demokratskom drustvu, na najbolji mogui nacin. Za ovakav koncept skole presudno je ukljucivanje participacija, ucese na razlicite nacine svih aktera. Nastavnici, ucenici, roditelji i lokalna zajednica se ovde nalaze na istom vaznom zadatku. Ucese roditelja u radu i zivotu skole Znacaj participacije nastavnika, pa donekle i ucenika se u skolama po pravilu prepoznaje. Za inicijative roditelja i raznovrsne mogunosti da ucestvuju u radu skole nema dovoljno razumevanja. Iako je kod nas postavljen zakonski okvir za participaciju roditelja u skolskiom zivotu, skole cesto ne uviaju njen smisao, kao ni mnogi roditelji koji prenose svu odgovornost za obrazovanje deteta na skolu. Potreba i odgovornost roditelja je da obezbede razvoj zdravog, uspesnog i srenog deteta, sto ih motivise da saradjuju sa skolom. Skola, kao obrazovna institucija je prevashodno usmerena na dete ali moze da zadovolji neke obrazovne potrebe samih roditelja i pomogne razvoju roditeljskih kompetencija pa i na taj nacin doprinese razvoju deteta. Govorei o participaciji, stavili smo akcenat na ukljucivanje roditelja nameravajui da tako pdstaknemo i podrzimo stvaranje partnerskih veza izmedju roditelja porodice i nastavnika skole i time ojacamo skolu kao otvorenu demokratsku instituciju. Nacini participacije roditelja u radu skole: · · · · · · U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja, stvorena je mogunost da se roditelji organizuju u Savet roditelja i da imaju svoje predstavnike u Skolskom odboru. Na ovaj nacin se obezbeuje ucese roditelja u donosenju odluka. Roditelji se ukljucuju u proces ucenja svog deteta pratei i podrzavajui taj proces Profesionalne kompetencije roditelja mogu da budu dragocena podrska ostvarivanju nastavnog plana i programa, kao i mogunost za pruzanje dodatnih znanja i vestina koje nisu tim programom predviene. Roditeljska podrska vaspitnom procesu koji se u skoli ostvaruje moze da ima razlicite forme: iniciranje i organizovanje dobrotvornih akcija, pruzajne pomoi u resavanju problema i sl. Roditelji mogu da pomognu povezivanje skole i lokalne zajednice imajui na umu interese dece, skole i zajednice. Ona kod dece doprinosi razvoju svesti o skoli kao otvorenoj zajednici u kojoj sarauju svi zainteresovani i odgovorni za njihov razvoj, kao i oseaju pripadnosti toj zajednici. Kako do dobre prakse u participaciji roditelja Vodic moze da posluzi skoli da proceni ovaj segment svog rada; sta je dobro, a sta treba unaprediti. Na osnovu kriterijuma i indikatora moze da napravi plan unapreivanja rada u ovoj oblasti. Svaki nastavnik, koji zeli da razvija partnerske odnose sa roditeljima u svom odeljenju, u Vodicu moze nai raznovrsne ideje. Kriterijumi i indikatori, ponueni u drugom delu ovog poglavlja, veim delom su izvedeni iz neposredne prakse u nasim skolama a jednim, manjim delom i iz iskustava u evropskim zemljama u kojima je veoma razvijeno ucese roditelja u zivotu i radu skole. Ponudjeni kriterijumi i indikatori se odnose na sledee oblike ukljucivanja: 1. U mini zbirci primera dobre prakse, ponuenoj na kraju ovog poglavlja, opisana su iskustva iz vise skola iz Beograda, Nisa, Kragujevca i Panceva 43 KRITERIJUMI I INDIKATORI DOBRE PRAKSE 1. Utvreni nacini obavestavanja roditelja 1. REDOVNOST KOMUNIKACIJE SA RODITELJIMA 1. Jasne informacije o aktivnostima skole, izbornim predmetima 1. Postoji mogunost da roditelj izrazi svoje misljenje, pita 1. Organizovano vreme kada roditelj moze da doe u skolu 1. Razmena informacija znacajnih za razvoj deteta 1. Procena rada ucenika se dostavlja roditeljima na razmatranje i komentar 1. Korisenje raznih sredstava komunikacije na nivou skole 1. Korisenje raznih sredstava komunikacije na nivou odeljenja 1. Rad na unapreenju efektivne komunikacije 1. Roditelji su ukljuceni u proces donosenja odluka vaznih za skolu i ucenike 1. KOMUNIKACIJA SKOLE I PORODICE KOJA OBUHVATA STVARI ZNACAJNE I ZA SKOLU I ZA PORODICU 1. Razliciti nacini razmene informacija od interesa za dete 44 2. PODRSKA RODITELJSTVU Kriterijumi 2. Informisanje roditelja o aktuelnim temama iz razvoja deteta 2. Obrazovanje roditelja za roditeljstvo 2. Edukacija roditelja za pomo u ucenju 2. Partnerski odnosi u procesu nastave i ucenja Primeri iz prakse na panou odeljenja-razvojne karakteristike odreenog uzrasta roditeljski sastanci na aktuelne teme iz oblasti razvoja deteta radionice za roditelje: Umee roditeljstva, vestine komunikacije radionice o metodama i tehnikama uspesnog ucenja roditelji su ukljuceni u pravljenje individualnog plana za svoje dete ukljucivanje roditelja u proces nastave NVO Centar za saradnju roditelja i nastavnika RUN roditelji su deo tima za skolsko razvojno planiranje saradnja sa centrima za soc. SKOLA UVAZAVA ULOGU RODITELJA U VASPITANJU I OBRAZOVANJU DECE 2. Ukljucivanje roditelja u izradu skolskog programa 2. Povezivanje sa lokalnom zajednicom u cilju pomoi roditeljima 2. Uzajamna podrska roditelja 2. Organizacija nastave koja uvazava potrebe deteta i porodice 2. SKOLA POMAZE RODITELJIMA DA OSTVARE SVOJA PRAVA 3. UKLJUCIVANJE RODITELJA U PROCES UCENJA Kriterijumi 3. RODITELJI SU PRAVOVREMENO, KONTINUIRANO INFORMISANI O USPEHU I UCENJU SVOJE DECE 3. Redovno informisanje o uspehu ucenika 3. Razliciti nacini informisanja Primeri iz prakse roditeljski sastanci na pocetku skolske godine i na kraju svakog klasifikacionog perioda sveske za poruke o uspehu ucenika roditelj moze da vidi ocene svog deteta na vebmejlu skole 3. Edukacija roditelja za pomo u ucenju 3. Jasne poruke kad i kako mogu da se ukljuce radionice o metodama i tehnikama uspesnog ucenja opisno ocenjivanje sa porukom roditelju na cemu dete jos treba da radi i kako mu on moze pomoi prisustvo roditelja dopunskoj nastavi, sticanje 45 3. Nastavnik planira kako ukljucuje roditelje 3. RAZLICITI NACINI UKLJUCIVANJA U PRAENJE PROCESA UCENJA 3. Uvid u pregledane domae zadatke 3. Snimljene aktivnosti na casu 3. Roditelj profesionalac uvida kako mogu kod kue da nastave sa dopunskim radom skolski kalendar ponuen roditeljima sa oznacenim danima kada mogu da dou na cas, roditelj unapred zna i moze da i on planira utvreni raspored poseta roditelja u cilju praenja ucenja i ponasanja svoga deteta na casu nastavnik pise komentar i trazi povratnu informaciju fotografije, CD o aktivnostima ucenika zajednicki cas za ucenike i roditelje cas iz predmeta ''Cuvari prirode'' roditelji zdravstveni radnici drze predavanja deci o SIDI predstavljanje zanimanja u cilju profesionalne orjentacije roditelj prezentuje odreeni deo gradiva ucenicima npr. RAZLICITI NACINI UKLJUCIVANJA U PRAENJE NASTAVNOG PROCESA 3. UKLJUCIVANJE RODITELJA U AKTIVNOSTI U SKOLI Kriterijumi 4. U holu skole su vidne poruke dobrodoslice roditeljima 4. Mogunost okupljanja roditelja na njihovu inicijativu 4. Ukljucivanje roditelja je deo skolskog programa Primeri iz prakse poseban kutak za roditelje sa svim vaznim informacijama klub za roditelje NVO roditelja skolskim programom se planiraju aktivnosti u koje se ukljucuju roditelji, kao i nacini ukljucivanja ispitivanje interesovanja i mogunosti roditelja za ukljucivanje u pojedine oblike rada skole sekcije, predavanja, posete roditelji deo tima za skolsko razvojno planiranje roditelji u projektu Bezbedno dete na pocetku godine nastavnik ispita intresovanja roditelja za ukljucivanje i na osnovu toga planira 4. PLANIRANO I OSMISLJENO UKLJUCIVANJE 4. Ukljucivanje roditelja je u funkciji unapreivanja rada skole 4. Nastavnik planira nastavu i nacine ukljucivanja roditelja 46 4. RAZLICITE MOGUNOSTI ZA UKLJUCIVANJE 4. Roditelj saradnik u vannastavnim aktivnostima 4. Zajednicke akcije za poboljsanje uslova u skoli 4. Ucese u proslavama zajednihki odlazak sa roditeljima u pozoriste, bioskop, utakmice, koncerte, izlete ukljucivanje roditelja u sekcije modelarstvo, hor,orkastar saradnja sa velikim kompanijama poseta fabrici i poslovnim prostorijama kompanije Schneider electric u Maarskoj od strane najboljih ucenika, prestavnika ackog parlamenta, roditelja i nastavnika ureenje dvorista farbanje klupa, ucionica sakupljanje ackog dinara na nivou skole obezbeivanje potrebnog potrosnog maetrijala priprema zakuske ucese u organizaciji Dana skole Svetosavska priredba 5. UKLJUCIVANJE RODITELJA U DONOSENJE ODLUKA Kriterijumi 5. Roditelji su upoznati sa nacinima donosenja odluka u skoli 5. Roditelji sami biraju svoje predstavnike 5. Ukljucenost u rad Saveta roditelja 5. Ukljucenost u rad Skolskog odbora 5. Prisustvo sednicama vea 5. Ukljucenost u izradi skolskog programa 5. RAVNOPRAVNOST U DONOSENJE SVIH VAZNIH ODLUKA ZA DECU I PORODICU 5. PROCEDURA INFORMISANJA SVIH RODITELJA O DONETIM ODLUKAMA 47 MINI ZBIRKA PRIMERA DOBRE PRAKSE Tema: KOMUNIKACIJA SKOLE I PORODICE Primer 1 U jednoj osnovnoj skoli u Kragujevcu se posebna paznja pridaje saradnji sa porodicom. Ukljucivanje porodice se posebno planira u okviru Skolskog programa. Ova skola ukljucuje roditelje u sve segmente zivota i rada skole. Postoji poseban pano za roditelje. Na pano se stavljaju obavestenja o svim vaznim desavanjima, postignuima skole. Pored tekstova pano sadrzi i fotografije aktivnosti sa ucenicima. Pored panoa je kutija za pitanja, sugestije roditelja. U skoli postoji poseban prostor za razgovore sa roditeljima. Skola koristi i lokalni radio za obavestavanje, informisanje roditelja. Na pocetku skolske godine roditelji dobijaju liflet sa svim vaznim obavestenjima o skoli: kome i kada mogu da se obrate, i vazne telefone. Liflet sadrzi i ocekivanja skole u odnosu na roditelje pravila skole. Roditelji izrazavaju svoja ocekivanja. Oni se izjasnjavaju o tome na koji nacin zele da se ukljuce u aktivnosti skole. Skola ima veb stranicu na internetu, preko koje roditelji mogu takoe dobiti mnoge vazne informacije o skoli. Mogu da komentarisu zivot i rad skole i preko « elektronskog dnevnika » mogu saznati ocene svog deteta uz posebnu sifru. Tema: PODRSKA RODITELJSTVU Primer 2 U osnovnoj skoli u Nisu roditelji su bili aktivni ucesnici, saradnici u projektu «Bezbedno dete». Radilo se na osnazivanju roditelja i dece u cilju zastite od zlostavljanja. Kao rezultat dobre saradnje formirana je nevladina organizacija roditelja i nastavnika RUN na nivou grada. Sada ova organizacija pruza podrusku svim zainteresovanim roditeljima, organizuje tribine, predavanja. Primer 3 Skola izdaje skolski list u kome postoji poseban deo za roditelje. Tu se objavljuju clanci na razlicite teme: o razvojnim karakteristikama dece, kako pomoi detetu u ucenju, o nasilju,.. Predloge za sadrzaj daju sami roditelji. Kao saradnici u pisanju se pojavljuju takoe sami roditelji, strucnjaci za datu temu. Skola je osnovala i Klub roditelja koji cine svi roditelji koji zele da razmenjuju svoja rodite